О књизи: 1951 / Међу тим делима рану руску прозу у којој су просветитељске идеје и реалистичке тенденције дошле до изражаја, треба назвати једно од „путовања” које је дуго остало ван видокруга историчара књижевности 1818. године у Москви је изашла књига под насловом: „. Путовање критичара, или Писма путника који описују разне ствари пријатељу, чему је углавном и сам био очигледан сведок. Композиција С. фон Ф.” Аутор књиге је био С. К. фон Верелст, учитељ главне јавне школе, а затим гимназије у Владимиру. Написао је своју књигу почетком века, а 1810. је већ добила цензурну дозволу. Али његово објављивање је одложено, што се очигледно објашњава жестином критике на рачун племства „Путовања критичара” су серијал свакодневних есеја у епистоларној форми (34 писма), који дају широко покривање руског живота на почетку. 19. век: постављају питања која се тичу суда, управе, породице и брака, подизања деце. Већина есеја посвећена је двема темама - распаду покрајинског земљопоседничког и градског племства и невољи кметовског сељаштва Слика племићко-кметског друштва коју је нацртао аутор „Путовања критичара“ је заиста страшна. Одасвуд, са свих страна приказане су фигуре Бешчестова, Беспорјадкова, Високомерова, Свисталова, Надувалова, придружују им се Шемјаки, Вралмани, као и разна безимена чудовишта, некакве свињске њушке (слова 3, 4 итд.) . Тек повремено се на овој чврстој црној позадини појављују светле тачке: паметни, поштени, рањени пуковник К., који је судије оптужио за формализам и нехуманост (писмо 31); млади официр који се заљубио у кметску девојку и обећао да ће је оженити; врлинска госпођа која је кметицу одгајала као сопствену кћер.